Шуманов дан 2020. – моје лично виђење европске идеје
Дан Европе обиљежавамо 9. маја. Обиљежавање 70. годишњице Шуманове декларације прилика је да размислимо о значају европских интеграција и улози ЕУ у свијету. Путем овог блога, желим да то учиним из личне перспективе, да изложим зашто је Европа, као идеја и политички пројекат, вриједна борбе.
Као и код других, моја политичка увјерења обликовала су се кроз моја лична искуства.
Моје интересовање и посвећеност европској идеји – како лично, тако и професионално - почели су са стипендијом која ми је као седамнаестогодишњаку, још за вријеме Франковог режима, додијељена за есеј о изгледима да се Шпанија придружи ономе што се тада називало “Заједничко европско тржиште”. За мене и моје вршњаке у Шпанији, гдје смо живјели под војном диктатуром, Европа је симболозовала наду, напредак, демократију, слободу и солидарност.
Првих неколико пута када сам прешао границу моје земље – што тада није било тако лако као што је касније постало – било је да би као студент преко љета радио сезонске послове: на пољопривредном добру у Данској, у грађевинском сектору у Њемачкој, у угоститељству у Британији и као берач грожђа у Француској. Путовања широм Европе отворила су ми нове погледе на ствари, дала нову слободу и способност да тражим нове прилике.
Након студија на Политехничком универзитету у Мадриду, љето 1969.г. сам провео радећи у кибуцу и путујући широм Израела и окупираних палестинских територија, од Голанске висоравни до Еилата. То је било моје прво суочавање са израелско-палестинским сукобом. То искуство ми је послужило као подсјетник на трагичну природу људске историје и потребу да од ње побјегнемо.То је такође дио онога што мотивше нас европљане.
Историја Европе је историја сукоба око граница, који су за резултат имали милионе мртвих. Из тога произилази да су границе ожиљци историје. Генијалност идеје европских интеграција била је да кажемо да ћемо да престанемо да се сукобљавамо око тога гдје су границе повучене и умјесто тога усмјеримо наше напоре на то да их учинимо ирелевантним. У ствари, ЕУ је постала свјетски шампион у елиминисању граница. Нажалост, данас у свијету на много начина опет има пуно више зидова него у вријеме када је пао Берлински зид.
Запањујуће је, и болно, живјети у данашњој Европи гдје су границе поново јако релевантне, јер су затворене за проток људи већ дуже од мјесец дана. То је урађено јер су постојали, и још увијек постоје, јако добри разлози за то. Али ја једва чекам да сви поново отворимо границе, и да почнемо путовати широм Европе, чим то прилике дозволе.
Обиљежавање 70. годишњице Шуманове декларације право је вријеме да се вратимо првобитним принципима и ономе што Европа представља: мир и демократија, превазилажење историје, међународна солидарност, отворене границе. Требамо да амбициозно размишљамо и радимо. Као што је то Шуман написао у својој декларацији:
"Мир у свијету не може да се сачува без улагања креативних напора, пропорционалних опасностима које му пријете."
Шуман је размишљао амбиоциозно и није робовао старим начинима размишљања. Пројекат који је покренуо постигао је спектакуларан успјех. Омогућио је исцрпљеној Европи у рушевинама да вјерује у себе и да се поново подигне. Расла је од 6 чланица на 12, затим на 15, па све до 27 чланица колико има данас. Од заједнице угља и челика до заједничког тржишта, па затим до политичке уније са амбицијама да постане истински геополитички актер.
Да, постоје многи разлози за критику. Морамо да докажемо да солидарност није испразна фраза и да смо озбиљни када говоримо о Европи која пружа заштиту. Основна дужност власти је да пружају заштиту и ЕУ мора да буде у самом центру борбе против корона вируса и напора на отклањању његових посљедица. Након посртања на почетку, ЕУ се сада мобилисала на свим фронтовима [линк то цорона маратхон блог]. На крају ове кризе, грађани ће да цијене европски идеал у складу са одговором на једно врло једноставно питање: “Да ли ме је Европска унија заштитила?”.
У ствари, Европска унија мора да одговори на три изазова истовремено. Као прво, морамо да размишљамо о здравственој заштити у оквиру промишљања наше безбједности и нашег приступа европском суверенитету. Као друго, да бисмо избјегли колапс наших економија, морамо да изнађемо снажан, координисан и маштовит одговор. И треће, Европа мора да предводи координисан свјетски одговор на пандемију. Очигледно је да земље које дјелују саме неће бити успјешне.
Већ седмицама наше владе намјерно успоравају економске токове да би нас сачувале. Тешке економске посљедице нису резултат здравствене кризе, већ активности подузетих да се таква криза спријечи. Ово се никад прије у историји није догодило. Садашње прилике без преседана утичу на различите земље на врло различит начин, због чега постоји опасност од стварања тензија у Европи и широм свијета. Кључне ствари у овом времену су безбједност здравља људи, отпорност, стратешка аутономија, мултилатерализам и зелени опоравак.
Данашњи свијет се јако разликује од свијета у вријеме када је усвојена Шуманова декларација. Током протеклих 70 година прешли смо дуг пут и превазишли многе кризе.
Како ће ЕУ изгледати за 70 година? То ће да зависи од одлука које доносимо сада.
Као неко ко је проживио дио европске историје, са свим њеним свијетлим и мрачним тренуцима, увјерен сам да требамо да размишљамо амбициозно и креативно, као што је то Шуман радио – и да у том духу дјелујемо.