On 9 May, we mark Europe Day. The 70th anniversary of the Schuman Declaration offers a chance to reflect on what European integration means and on the EU’s role in the world. I want to use this blog post to do this from a personal angle, to set out why Europe as an idea and political project is worth defending.
Like for others, my personal journey has driven my political convictions.

My interest and commitment to the European idea – personally and professionally – date back to when I was awarded a scholarship at the age of 17, still under the Franco regime, for an essay on the prospects of Spain’s accession to what was then called the ‘European Common Market’. For me and my generation in Spain, living in a military dictatorship, Europe was a symbol of hope, progress, democracy, freedom and solidarity.

The first times I ever crossed my country’s border – something that was not as easy back then as it became later on – was for student summer jobs: working on a farm in Denmark, in the construction sector in Germany, in the hospitality business in Britain and harvesting grapes in France. Travelling across Europe gave me new perspectives, new freedoms and the ability to pursue new opportunities.

After my studies at the Polytechnic University of Madrid, in the summer of 1969, I worked on a kibbutz and travelled all over Israel and the occupied Palestinian territories, from the Golan Heights to Eilat. This was my first contact with the Israeli-Palestinian conflict. It served as a reminder of the tragic nature of human history and the need to escape from history. Also this is part of what motivates us Europeans.

The history of Europe is one of fighting over borders. Millions have died as a result. Borders are therefore the scars of history. The genius of the European integration idea was to say, we stop fighting over where the borders are and instead focus on making them irrelevant. In fact, the EU has become the world champions in eliminating borders. Unfortunately, there are today in many ways more walls again in the wider world than when the Berlin wall fell.

It is striking and painful to currently live in a Europe where borders are very relevant again, for they have been closed to people for over a month. There were and remain compelling reasons to do this. But I long for us all to return to open borders, to travel across Europe again, as soon as the circumstances allow.
The 70th anniversary of the Schuman Declaration is the moment to go back to first principles of what Europe is all about: peace and democracy, transcending history, international solidarity, open borders. We need to think and act big.

As Schuman put it in his Declaration: "World peace cannot be safeguarded without the making of creative efforts proportionate to the dangers which threaten it."
Schuman was not thinking small. Nor was he a prisoner of old ways of thinking. The project he launched has been spectacularly successful. It enabled an exhausted Europe in ruins to believe in itself and rise again. Growing from 6 members to 12, 15 to 27 today. From a coal and steel community to a common market, to a political Union with the ambition of becoming a true geo-political actor.

Yes, there are many reasons to be critical. We have to prove that solidarity is not an empty word and that we are serious about a Europe that protects. The first duty of government is to protect and the EU must be central to the fight against the coronavirus and the recovery. After a shaky start, the EU is now mobilised on all fronts. At the end of this crisis, the European ideal will be judged by citizens according to their answer to this simple question: “Did the European Union protect me?”.
In essence, Europe has to address three simultaneous challenges. First, we have to put health care as part of our security thinking and approach to European sovereignty. Second, to avert the collapse of our economies, we have to come up with a powerful, coordinated and imaginative response. And third, Europe has to lead a coordinated world effort to fight the pandemic. It is obvious that countries acting alone will not succeed.

For weeks now our governments have deliberately slowed down our economies to keep us safe. The severe economic effects are not the consequence of a health crisis, but of the actions taken to prevent one. This has never happened before in history. These unprecedented circumstances are affecting countries to a very different degree, which risks generating tensions inside Europe and around the world. The buzzwords today are health security, resilience, strategic autonomy, multilateralism and green recovery.
Today’s world is very different from the time of the Schuman Declaration. We have come a long way in 70 years, overcoming many crises.
How will the EU look in 70 years? This will depend on the decisions we take today.

As someone who has lived through European history with all its ups and downs, I am convinced we should think as big and as creatively as Schuman – and act in that spirit.

Schumanov dan 2020. – moje osobno viđenje evropske ideje
Dan Evrope obilježavamo 9. maja. Obilježavanje 70. godišnjice Schumanove deklaracije prilika je da razmislimo o značaju evropskih integracija i ulozi EU u svijetu. Putem ovog bloga, želim to učiniti iz osobne perspektive, izložiti zašto je Evropa, kao ideja i politički projekat, vrijedna borbe.
Kao i kod drugih, moja politička uvjerenja oblikovala su se kroz moja osobna iskustva.
Moje interesiranje i posvećenost evropskoj ideji – kako osobno, tako i profesionalno - počeli su sa stipendijom koja mi je kao sedamnaestogodišnjaku, još za vrijeme Francovog režima, dodijeljena za esej o izgledima da se Španija pridruži onome što se tada nazivalo “Zajedničko evropsko tržište”. Za mene i moje vršnjake u Španiji, gdje smo živjeli pod vojnom diktaturom, Evropa je simbolozirala nadu, napredak, demokraciju, slobodu i solidarnost.
Prvih nekoliko puta kada sam prešao granicu moje zemlje – što tada nije bilo tako lako kao što je kasnije postalo – bilo je to kako bih kao student preko ljeta radio sezonske poslove: na poljoprivrednom dobru u Danskoj, u građevinskom sektoru u Njemačkoj, u ugostiteljstvu u Britaniji i kao berač grožđa u Francuskoj. Putovanja širom Evrope otvorila su mi nove poglede na stvari, dala novu slobodu i sposobnost da tražim nove prilike.
Nakon studija na Politehničkom univerzitetu u Madridu, ljeto 1969.g. sam proveo radeći u kibucu i putujući širom Izraela i okupiranih palestinskih teritorija, od Golanske visoravni do Eilata. To je bilo moje prvo suočavanje sa izraelsko-palestinskim sukobom. To iskustvo mi je poslužilo kao podsjetnik na tragičnu prirodu ljudske istorije i potrebu da od nje pobjegnemo.To je također dio onoga što motivira nas evropljane.
Istorija Evrope je istorija sukoba oko granica, koji su rezultirali milionima mrtvih. Iz toga slijedi da su granice ožiljci istorije. Genijalnost ideje evropskih integracija bila je da kažemo kako ćemo se prestati sukobljavati oko toga gdje su granice povučene i umjesto toga usmjeriti naše napore na to da ih učinimo irelevantnim. U stvari, EU je postala svjetski šampion u eliminiranju granica. Nažalost, danas u svijetu na mnogo načina opet ima puno više zidova nego u vrijeme kada je pao Berlinski zid.
Zapanjujuće je, i bolno, živjeti u današnjoj Evropi gdje su granice ponovo jako relevantne, jer su zatvorene za protok ljudi već duže od mjesec dana. To je urađeno jer su postojali, i još uvijek postoje, jako dobri razlozi za to. Ali ja jedva čekam da svi ponovo otvorimo granice, i počnemo putovati širom Evrope, čim to okolnosti dozvole.
Obilježavanje 70. godišnjice Schumanove deklaracije pravo je vrijeme da se vratimo prvobitnim principima i onome što Evropa predstavlja: mir i demokracija, prevazilaženje istorije, međunarodna solidarnost, otvorene granice. Trebamo ambiciozno razmišljati i raditi. Kao što je to Schuman napisao u svojoj deklaraciji:
"Mir u svijetu ne može se sačuvati bez ulaganja kreativnih napora, proporcionalnih opasnostima koje mu prijete."
Schuman je razmišljao ambiociozno i nije robovao starim načinima razmišljanja. Projekt koji je pokrenuo postigao je spektakularan uspjeh. Omogućio je iznurenoj Evropi u ruševinama da vjeruje u sebe i da se ponovo podigne. Rasla je od 6 članica na 12, zatim na 15, pa sve do 27 članica koliko ima danas. Od zajednice uglja i čelika do zajedničkog tržišta, pa zatim do političke unije sa ambicijama da postane istinski geopolitički akter.
Da, postoje mnogi razlozi za kritiku. Moramo dokazati da solidarnost nije isprazna fraza i da smo ozbiljni kada govorimo o Evropi koja pruža zaštitu. Osnovna dužnost vlasti je da pružaju zaštitu i EU mora biti u samom središtu borbe protiv korona virusa i napora na otklanjanju njegovih posljedica. Nakon posrtanja na početku, EU je sada mobilizirana na svim frontovima. Na kraju ove krize, građani će cijeniti evropski ideal u skladu sa odgovorom na jedno vrlo jednostavno pitanje: “Da li me je Evropska unija zaštitila?”.
U biti, Evropska unija mora odgovoriti na tri izazova istovremeno. Kao prvo, moramo razmišljati o zdravstvenoj zaštiti u okviru promišljanja naše sigurnosti i našeg pristupa evropskom suverenitetu. Kao drugo, da bismo izbjegli kolaps naših ekonomija, moramo iznaći snažan, koordiniran i maštovit odgovor. I treće, Evropa mora predvoditi koordiniran svjetski odgovor na pandemiju. Očigledno je da zemlje koje djeluju same neće biti uspješne.
Već sedmicama naše vlade namjerno usporavaju ekonomske tokove kako bi nas sačuvale. Teške ekonomske posljedice nisu rezultat zdravstvene krize, već aktivnosti poduzetih da se takva kriza spriječi. Ovo se nikada prije u istoriji nije dogodilo. Ove okolnosti bez presedana utječu na različite zemlje na vrlo različit način, zbog čega postoji opasnost od stvaranja tenzija u Evropi i širom svijeta. Ključne stvari u ovom vremenu su sigurnost zdravlja ljudi, otpornost, strateška autonomija, multilateralizam i zeleni oporavak.
Današnji svijet se jako razlikuje od svijeta u vrijeme kada je usvojena Schumanova deklaracija. Tokom proteklih 70 godina prešli smo dug put i prevazišli mnoge krize.
Kako će EU izgledati za 70 godina? To će zavisiti od odluka koje donosimo sada.
Kao neko ko je proživio dio evropske istorije, sa svim njenim svijetlim i mračnim trenucima, uvjeren sam da trebamo razmišljati ambiciozno i kreativno, kao što je to Schuman radio – i u tom duhu djelovati.

Schumanov dan 2020. – moje osobno viđenje europske ideje
Dan Europe obilježavamo 9. svibnja. Obilježavanje 70. godišnjice Schumanove deklaracije prilika je da razmislimo o značaju europskih integracija i ulozi EU u svijetu. Putem ovoga bloga, želim to učiniti iz osobne perspektive, izložiti zašto je Europa, kao ideja i politički projekt, vrijedna borbe.
Kao i kod drugih, moja politička uvjerenja oblikovala su se kroz moja osobna iskustva.
Moje interesiranje i posvećenost europskoj ideji – kako osobno, tako i profesionalno - počeli su sa stipendijom koja mi je kao sedamnaestogodišnjaku, još za vrijeme Francovog režima, dodijeljena za esej o izgledima da se Španjolska pridruži onome što se tada nazivalo “Zajedničko europsko tržište”. Za mene i moje vršnjake u Španjolskoj, gdje smo živjeli pod vojnom diktaturom, Europa je simbolozirala nadu, napredak, demokraciju, slobodu i solidarnost.
Prvih nekoliko puta kada sam prešao granicu moje zemlje – što tada nije bilo tako lako kao što je kasnije postalo – bilo je to kako bih kao student preko ljeta radio sezonske poslove: na gospodarstvu u Danskoj, u građevinskom sektoru u Njemačkoj, u ugostiteljstvu u Britaniji i kao berač grožđa u Francuskoj. Putovanja širom Europe otvorila su mi nove poglede na stvari, dala novu slobodu i sposobnost da tražim nove prilike.
Nakon studija na Politehničkom sveučilištu u Madridu, ljeto 1969.g. sam proveo radeći u kibucu i putujući širom Izraela i okupiranih palestinskih teritorija, od Golanske visoravni do Eilata. To je bilo moje prvo suočavanje sa izraelsko-palestinskim sukobom. To iskustvo mi je poslužilo kao podsjetnik na tragičnu prirodu ljudske povjesti i potrebu da od nje pobjegnemo.To je također dio onoga što motivira nas europljane.
Povjest Europe je povjest sukoba oko granica, koji su rezultirali milionima mrtvih. Iz toga slijedi da su granice ožiljci povjesti. Genijalnost ideje europskih integracija bila je da kažemo kako ćemo se prestati sukobljavati oko toga gdje su granice povučene i umjesto toga usmjeriti naše napore na to da ih učinimo irelevantnim. U stvari, EU je postala svjetski šampion u eliminiranju granica. Nažalost, danas u svijetu na mnogo načina opet ima puno više zidova nego u vrijeme kada je pao Berlinski zid.
Zapanjujuće je, i bolno, živjeti u današnjoj Europi gdje su granice ponovo jako relevantne, jer su zatvorene za protok ljudi već duže od mjesec dana. To je urađeno jer su postojali, i još uvijek postoje, jako dobri razlozi za to. Ali ja jedva čekam da svi ponovo otvorimo granice, i počnemo putovati širom Europe, čim to okolnosti dozvole.
Obilježavanje 70. godišnjice Schumanove deklaracije pravo je vrijeme da se vratimo prvobitnim principima i onome što Europa predstavlja: mir i demokracija, prevazilaženje povjesti, međunarodna solidarnost, otvorene granice. Trebamo ambiciozno razmišljati i raditi. Kao što je to Schuman napisao u svojoj deklaraciji:
"Mir u svijetu ne može se sačuvati bez ulaganja kreativnih napora, proporcionalnih opasnostima koje mu prijete."
Schuman je razmišljao ambiociozno i nije robovao starim načinima razmišljanja. Projekt koji je pokrenuo postigao je spektakularan uspjeh. Omogućio je iznurenoj Europi u ruševinama da vjeruje u sebe i da se ponovo podigne. Rasla je od 6 članica na 12, zatim na 15, pa sve do 27 članica koliko ima danas. Od zajednice uglja i čelika do zajedničkog tržišta, pa zatim do političke unije sa ambicijama da postane istinski geopolitički akter.
Da, postoje mnogi razlozi za kritiku. Moramo dokazati da solidarnost nije isprazna fraza i da smo ozbiljni kada govorimo o Europi koja pruža zaštitu. Osnovna zadaća vlasti je da pružaju zaštitu i EU mora biti u samome središtu borbe protiv korona virusa i napora na otklanjanju njegovih posljedica. Nakon posrtanja na početku, EU je sada mobilizirana na svim bojišnicama. Na kraju ove krize, građani će cijeniti europski ideal sukladno odgovoru na jedno vrlo jednostavno pitanje: “Da li me je Europska unija zaštitila?”.
U biti, Europska unija mora odgovoriti na tri izazova istovremeno. Kao prvo, moramo razmišljati o zdravstvenoj zaštiti u okviru promišljanja naše sigurnosti i našega pristupa europskom suverenitetu. Kao drugo, da bismo izbjegli kolaps naših gospodarstava, moramo iznaći snažan, koordiniran i maštovit odgovor. I treće, Europa mora predvoditi koordiniran svjetski odgovor na pandemiju. Očigledno je da zemlje koje djeluju same neće biti uspješne.
Već tjednima naše vlade namjerno usporavaju gospodarskr tokove kako bi nas sačuvale. Teške gospodarske posljedice nisu rezultat zdravstvene krize, već aktivnosti poduzetih da se takva kriza spriječi. Ovo se nikada prije u povjesti nije dogodilo. Ove okolnosti bez presedana utječu na različite zemlje na vrlo različit način, zbog čega postoji opasnost od stvaranja tenzija u Europi i širom svijeta. Ključne stvari u ovome vremenu su sigurnost zdravlja ljudi, otpornost, strateška autonomija, multilateralizam i zeleni oporavak.
Današnji svijet jako se razlikuje od svijeta u vrijeme kada je usvojena Schumanova deklaracija. Tijekom proteklih 70 godina prešli smo dug put i prevazišli mnoge krize.
Kako će EU izgledati za 70 godina? To će ovisiti o odlukama koje donosimo sada.
Kao netko ko je proživio dio europske povjesti, sa svim njenim svijetlim i mračnim trenucima, uvjeren sam da trebamo razmišljati ambiciozno i kreativno, kao što je to Schuman radio – i u tome duhu djelovati.

Шуманов дан 2020. – моје лично виђење европске идеје
Дан Европе обиљежавамо 9. маја. Обиљежавање 70. годишњице Шуманове декларације прилика је да размислимо о значају европских интеграција и улози ЕУ у свијету. Путем овог блога, желим да то учиним из личне перспективе, да изложим зашто је Европа, као идеја и политички пројекат, вриједна борбе.
Као и код других, моја политичка увјерења обликовала су се кроз моја лична искуства.
Моје интересовање и посвећеност европској идеји – како лично, тако и професионално - почели су са стипендијом која ми је као седамнаестогодишњаку, још за вријеме Франковог режима, додијељена за есеј о изгледима да се Шпанија придружи ономе што се тада називало “Заједничко европско тржиште”. За мене и моје вршњаке у Шпанији, гдје смо живјели под војном диктатуром, Европа је симболозовала наду, напредак, демократију, слободу и солидарност.
Првих неколико пута када сам прешао границу моје земље – што тада није било тако лако као што је касније постало – било је да би као студент преко љета радио сезонске послове: на пољопривредном добру у Данској, у грађевинском сектору у Њемачкој, у угоститељству у Британији и као берач грожђа у Француској. Путовања широм Европе отворила су ми нове погледе на ствари, дала нову слободу и способност да тражим нове прилике.
Након студија на Политехничком универзитету у Мадриду, љето 1969.г. сам провео радећи у кибуцу и путујући широм Израела и окупираних палестинских територија, од Голанске висоравни до Еилата. То је било моје прво суочавање са израелско-палестинским сукобом. То искуство ми је послужило као подсјетник на трагичну природу људске историје и потребу да од ње побјегнемо.То је такође дио онога што мотивше нас европљане.
Историја Европе је историја сукоба око граница, који су за резултат имали милионе мртвих. Из тога произилази да су границе ожиљци историје. Генијалност идеје европских интеграција била је да кажемо да ћемо да престанемо да се сукобљавамо око тога гдје су границе повучене и умјесто тога усмјеримо наше напоре на то да их учинимо ирелевантним. У ствари, ЕУ је постала свјетски шампион у елиминисању граница. Нажалост, данас у свијету на много начина опет има пуно више зидова него у вријеме када је пао Берлински зид.
Запањујуће је, и болно, живјети у данашњој Европи гдје су границе поново јако релевантне, јер су затворене за проток људи већ дуже од мјесец дана. То је урађено јер су постојали, и још увијек постоје, јако добри разлози за то. Али ја једва чекам да сви поново отворимо границе, и да почнемо путовати широм Европе, чим то прилике дозволе.
Обиљежавање 70. годишњице Шуманове декларације право је вријеме да се вратимо првобитним принципима и ономе што Европа представља: мир и демократија, превазилажење историје, међународна солидарност, отворене границе. Требамо да амбициозно размишљамо и радимо. Као што је то Шуман написао у својој декларацији:
"Мир у свијету не може да се сачува без улагања креативних напора, пропорционалних опасностима које му пријете."
Шуман је размишљао амбиоциозно и није робовао старим начинима размишљања. Пројекат који је покренуо постигао је спектакуларан успјех. Омогућио је исцрпљеној Европи у рушевинама да вјерује у себе и да се поново подигне. Расла је од 6 чланица на 12, затим на 15, па све до 27 чланица колико има данас. Од заједнице угља и челика до заједничког тржишта, па затим до политичке уније са амбицијама да постане истински геополитички актер.
Да, постоје многи разлози за критику. Морамо да докажемо да солидарност није испразна фраза и да смо озбиљни када говоримо о Европи која пружа заштиту. Основна дужност власти је да пружају заштиту и ЕУ мора да буде у самом центру борбе против корона вируса и напора на отклањању његових посљедица. Након посртања на почетку, ЕУ се сада мобилисала на свим фронтовима [линк то цорона маратхон блог]. На крају ове кризе, грађани ће да цијене европски идеал у складу са одговором на једно врло једноставно питање: “Да ли ме је Европска унија заштитила?”.
У ствари, Европска унија мора да одговори на три изазова истовремено. Као прво, морамо да размишљамо о здравственој заштити у оквиру промишљања наше безбједности и нашег приступа европском суверенитету. Као друго, да бисмо избјегли колапс наших економија, морамо да изнађемо снажан, координисан и маштовит одговор. И треће, Европа мора да предводи координисан свјетски одговор на пандемију. Очигледно је да земље које дјелују саме неће бити успјешне.
Већ седмицама наше владе намјерно успоравају економске токове да би нас сачувале. Тешке економске посљедице нису резултат здравствене кризе, већ активности подузетих да се таква криза спријечи. Ово се никад прије у историји није догодило. Садашње прилике без преседана утичу на различите земље на врло различит начин, због чега постоји опасност од стварања тензија у Европи и широм свијета. Кључне ствари у овом времену су безбједност здравља људи, отпорност, стратешка аутономија, мултилатерализам и зелени опоравак.
Данашњи свијет се јако разликује од свијета у вријеме када је усвојена Шуманова декларација. Током протеклих 70 година прешли смо дуг пут и превазишли многе кризе.
Како ће ЕУ изгледати за 70 година? То ће да зависи од одлука које доносимо сада.
Као неко ко је проживио дио европске историје, са свим њеним свијетлим и мрачним тренуцима, увјерен сам да требамо да размишљамо амбициозно и креативно, као што је то Шуман радио – и да у том духу дјелујемо.