Главни циљеви операције АЛТЕА
- Подршка колективној и комбинованој обуци Оружаних снага Босне и Херцеговине (ОС БиХ), помоћу које им се помаже у напредовању ка достизању стандарда НАТО-а;
- Одвраћајуће дјеловање и трајно испуњавање одговорности за вршење функције наведене у Анексима 1А и 2 Дејтонског/Париског споразума (Општи оквирни споразум за мир у БиХ);
и - Допринос очувању безбједног и стабилног окружења у Босни и Херцеговини (БиХ), у складу са својим мандатом, и испуњење главних задатака из Плана имплементације мисије ОХР-а и Процеса стабилизације и придруживања (САП).
Мандат ЕУФОР-а
Мандат ЕУФОР-ове операције Алтеа састоји се из два дијела, извршног и неизвршног. Извршни мандат додјељује Савјет безбједности УН-а, а мисија ЕУФОР-а потом се одређује на основу Заједничког акционог плана Савјета за спољне послове ЕУ који садржи Извршни дио који се изводи из Савјета безбједности УН-а (Подршка властима БиХ у одржавању безбједног и стабилног окружења). Он садржи и Неизвршни дио (Подршка колективној и комбинованој обуци ОС БиХ). Овако се помаже БиХ у напретку да од онога коме је безбједност пружана постане пружалац безбједности. Резолуцијом 1551 Савјета безбједности Уједињених нација, једногласно усвојеном 9. јула 2004, поздрављена је намјера ЕУ да покрене војну мисију у БиХ. Одлука ЕУ да покрене операцију АЛТЕА услиједила је након одлуке НАТО-а да оконча своју успјешну операцију СФОР.
Након овога, 22. новембра 2004. г. једногласно је усвојена Резолуција Савјета безбједности УН 1575 којом су државе чланице овлаштене да, дјелујући преко Европске уније или у сарадњи са њом, успоставе мултинационалне стабилизационе снаге (ЕУФОР) као правног сљедбеника СФОР-а под јединственом командом и контролом које ће извршавати своје задатке који се односе на имплементацију Анекса 1-А и Анекса 2 Дејтонског/Париског споразума. ЕУФОР има главну улогу у области стабилизације мира у складу са војним аспектима Мировног споразума.
Овом Резолуцијом такође је поздрављен већи ангажман Европске уније у БиХ. Мандат ЕУФОР-а продужен је 21. новембра 2005. Резолуцијом Савјета безбједности УН-а 1639 (2005).
АЛТЕА се проводи ослањањем на средства и капацитета НАТО-а, на основу споразума са НАТО-ом („Берлин плус“).
Операција је 2012. реорганизована и тежиште ангажмана је стављено на обуку и оспособљавање Оружаних снага БиХ. Међутим, задржана је обавеза пружања подршке властима БиХ у одржавању безбједносг и стабилног окружења. Програм обуке и оспособљавања је успјешно окончан 2018. г, будући да су ОС БиХ достигле циљ и постале самоодрживе у области војне обуке.
Политички циљеви ЕУ
Солунском декларацијом из јуна 2003. г. потврђено је да је будућност западног Балкана у ЕУ. Споразум о стабилизацији и придруживању, који представља оквир европске интеграције БиХ, ступио је на снагу 1. јуна 2005.
ЕУ у БиХ има свеобухватан приступ, с фокусом на одбрани и безбједности, развоју и дипломатији. ЕУ тежиште ставља на реформу институција на државном нивоу и подршку БиХ у постизању економског напретка.
У овом свеобухватном приступу ЕУФОР има улогу да помогне у стварању услова за постизање дугорочног политичког циља, а то је стабилна, одржива, мирна и мултиетничка БиХ која мирно сарађује са својим сусједима и налази се на неопозивом путу према чланству у ЕУ.
Ова операција оснажује свеобухватни приступ ЕУ према БиХ и представља подршку напретку БиХ на путу европских интеграција властитим средствима. Операција је дио свеукупне мисије Европске безбједносне и одбрамбене политике у БиХ, као и блиско координираног присуства ЕУ у БиХ.
Специјални представник ЕУ промовише укупну политичку усклађеност ЕУ у БиХ. Команданти ЕУ дјелују у блиској координацији са Специјалним представником ЕУ у БиХ у циљу осигуравања досљедности војне операције ЕУ у ширем контексту активности ЕУ у БиХ.
Ланац командовања
Основне одлуке о операцији доноси Савјет Европске уније. Савјет је донио одлуку о покретању операције након што је одобрио Оперативни план и Правила борбеног дјеловања.
Политички и безбједносни комитет ЕУ врши политичку контролу и стратешко усмјеравање операције, уз одговорност Савјета. Надлежност за доношење одлука у смислу циљева и окончања ове војне операције остаје на Савјету коме помоћ пружају специјални представник ЕУ амбасадор Луиђи Сорека и високи представник Уније за спољне послове и безбједност г. Жосеп Борел.
Војни комитет ЕУ надзире правилно провођење војне операције ЕУ.
Оперативни командант ЕУ за мисију АЛТЕА генерал-пуковник Ибер Котеро смјештен је у Врховној команди снага НАТО-а за Европу (SHAPE) са Оперативном командом ЕУ.
Генерал-мајор Флорин-Маријан Барбу је командант Снага ЕУ.
Буџет
Буџет ЕУФОР Алтеа подијељен је на два дијела. Са заједничким трошковима војне операције ЕУ поступа се у складу са механизмом „АТЕНА“, гдје се трошкови дијеле међу свим државама учесницама. Персонални и други трошкови подмирују се по систему да свако плаћа своје.
Елементи снага
У ЕУФОР-у су заступљене укупно 24 земље, како чланице ЕУ тако и државе које учествују са својим снагама иако нису чланице ЕУ. (Албанија, Аустрија, Белгија, Бугарска, Чешка, Чиле, Француска, Грчка, Ирска, Италија, Мађарска, Молдавија, Низоземска, Њемачка, Пољска, Португал, Република Сјеверна Македонија, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска)
ЕУФОР у свом саставу има Мултинационални батаљон помоћу кога може, по потреби, помагати властима БиХ у одржавању безбједног и стабилног окружења. Овакав ангажман до сада није био потребан. ЕУФОР има мали број особља, али може у кратком року довести резервне снаге из разних дијелова Европе како би повећао своје способности. ЕУФОР има и друге капацитете који му омогућавају дјеловање у БиХ, укључујући хеликоптере и тим за уклањање неексплодираних убојних средстава. Поред тога, широм БиХ ЕУФОР има и мрежу од 20 тимова за везу и осматрање (ЛОТ) који остварују контакт са локалним заједницама и помажу да се схвати ситуација.
Операција АЛТЕА
Војни допринос Европске уније стабилизацији и интеграцији Босне и Херцеговине у породицу европских држава.
Многи вјерују да је Алтеа грчка богиња лијечења. Према једном миту, Алтеи, мајци Мелеагера, богови су рекли да ће јој син умријети чим догори комад дрвета на њеном огњишту. Алтеа је дрво извадила из ватре, угасила га и ставила га у сандук да сачува живот свога сина. Након што је у Босни и Херцеговини ватра угашена, операција АЛТЕА сада ће помоћи у оздрављењу земље и свих њених грађана. За разлику од онога што се десило у миту, комад дрвета никад неће бити извађен из сандука, него ће се тамо безбједно чувати заувијек.
Историјат
Босна и Херцеговина, једна од шест република које су чиниле бившу Југославију, у зиму 1992. године ушла је у период тешког рата, рата у коме је живот изгубило преко 100.000 људи. Најзад, 1995. г, уз помоћ међународне заједнице и НАТО-а, рат је окончан потписивањем Дејтонског споразума у Паризу. Почео је дуг пут ка враћању мира и просперитета у земљу разорену ратом.
Солунска декларација из 2003. године потврдила је да је будућност западног Балкана, чији је Босна и Херцеговина централни и значајан дио, у Европској унији. Операција АЛТЕА је један аспект свеобухватне и досљедне посвећености Европске уније Босни и Херцеговини. Она даје додатну димензију постојећем политичком ангажману, програмима помоћи и полицијским и посматрачким мисијама које су већ у току.
АЛТЕА је трећа и највећа војна операција коју је Европска унија до сада покренула. Европске војне снаге, познате као ЕУФОР, су манифестација Европске безбједносне и одбрамбене политике (ЕСДП). Из ЕСДП развила се Заједничка спољна и безбједносна политика (ЦФСП). ЦФСП, поред тога што за циљ има да ојача безбједност Уније у сваком погледу, такође међу својим главним циљевима има и очување мира и јачање међународне безбједности у складу са принципима Повеље Уједињених нација.
Операција
Дана 2. децембра 2004, девет година по окончању рата, Европска унија покренула је војну операцију у БиХ под називом Операција АЛТЕА*. До овога је дошло након одлуке НАТО-а да преда своју мировну мисију којом се одржавала безбједност у региону од краја рата.
ЕУ је распоредила моћне војне снаге (ЕУФОР) са истим бројем војника који је имао НАТО-ов СФОР (нешто мање од 7.000) са циљем осигурања трајног поштовања Дејтонског/Париског споразума и како би се пружио допринос очувању безбједног и стабилног окружења у БиХ.
Изворна структура снага
Снаге ЕУФОР-а углавном су биле смјештене на три локације у држави:
Мултинационална оперативна група (Сјевер) – са око 1.300 припадника смјештених у Тузли
Мултинационална оперативна група (Сјеверозапад) – са око 1.000 припадника смјештених у Бањалуци
Мултинационална оперативна група (Југоисток) – са око 1.400 припадника смјештених у Мостару
Командни елемент ЕУФОР-а био је смјештен у бази Бутмир у Сарајеву заједно са Интегрисаном полицијском јединицом која је имала око 500 припадника. Поред ових снага, још око 2.000 војника било је распоређено на различитим локацијама широм БиХ у Тимовима за везу и осматрање (ЛОТ)
Реструктурисање снага
У фебруару 2007. број снага је смањен након што је Европски савјет извршио анализу текуће безбједносне ситуације у БиХ и оцијенио да се може извршити промјена броја припадника ЕУФОР-а. Истовремено, ЕУФОР је унаприједио свој укупни преглед ситуације у БиХ тако што је интегрисао Тимове за везу и осматрање у заједнице у БиХ. Након активирања ЕУФОР-ових резервних снага средњег нивоа 2022. г. број припадника ЕУФОР-а се повећао и снаге сада углавном тежиште рада имају на помоћи властима БиХ у одржавању безбједног и стабилног окружења и заједничкој обуци са ОС БиХ.
Резервне снаге средњег нивоа смјештене изван БиХ, у европским земљама, могу бити позване и распоређене у кратком року како би се повећао број припадника ЕУФОР-а у случају да безбједно и стабилно окружење буде угрожено. Овим се осигурава да ЕУФОР има способност брзог дјеловања у сврху подршке органима за провођење закона БиХ како би се, у случају потребе, одржало безбједно и стабилно окружење.
*АЛТЕА је била грчка богиња лијечења.
Преузмите информативни чланак о мисији (pdf, 823KB)